Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

NAMCOR

Nevolem,
nikog, lutko, takva mi je narav
kao odzak star i grav
puno dima je kroz mene proslo.

Nevolem,
ujne, strine, sogore, komsiluk,
nataknem ih na civiluk,
od njih nista dobro nije doslo.

Nevolem,
semenkare, cigose, trubace,
burek, ulicne pisace,
nek mi moju lepu varos vrate.

Nevolem,
dzipadzije, dizel, butikase,
restoteke, tamburase,
svaku pesmu bar za strofu skrate.
Mater im...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim cet'r' konja besna,
da ih u oblak upregne
pa stobom di nas niko ne zna,
uteknem.

Nevolem,
kad mi gace udju, di vec udju,
te sto brinu brigu tudju,
kosticu u strudli od visanja.

Nevolem,
zatucane, gratis, kravatase,
hipohondre sto se plase,
da dobiju rak od razmisljanja.

Nevolem,
krvolocne pse i gospodare,
nadjubrene trotoare,
maskirne, kad navale na pendzer.

Nevolem,
lopuze sto voze tudja kola,
znaju azbuku do pola,
micu usnama dok sricu pejdzer.
I ne samo da ih ne volim nego ih se malo i gadim ...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim camac na dva vesla,
i onaj sesir rogozan,
pa tebe, di nas niko ne zna,
odvozam.

Nevolem,
sizove i nervne bolesnike,
pre ih pustali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere.

Nevolem,
sve te lezibejke, da prostite,
prorocice, travestite,
nek mi gospon-dame ne zamere.

Nevolem,
teget cirklu na teget mantilu,
sestu licku, sedmu silu,
opa-cupa preko Okucana.

Nevolem,
izbore, televizor, plakate,
dosta, ako Boga znate,
ludnica je kanda otkljucana
sirom ostala, prover'te molim vas...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina,
da kupim adicu od peska,
na njoj sumarak nakrivljen,
da tebe di nas niko ne zna,
sakrijem.

Sta je ovo - solo.
Ih, nevolem solo.
Aaa, to je onaj sopran saksofon.
To tek ne volem.

Nevolem,
uzdrzane, trezvene, pa dzoging,
takve najpre strefi sloging,
al' ni krkanje mi nije blisko.

Nevolem,
sto odasvud samo cujes dajmi,
il' se prosi il' se zajmi,
jebote, ja nikad nisam isko.

Nevolem,
strebercine, vecne odlikase,
crne rolke i sektase,
ne padam na Tibet ili Burmu.

Nevolem,
skrtariju, intelektualce,
koji vazno vrte palce,
kupis ih za spricer i kavurmu.
Koju ja isto, odnosi se na kavurmu, ne volem...

Al' tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina,
prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
pa nek' je stoput dedina.

Napuklo srce na dve pole,
ljubav je teret pregolem,
cak i to sto te tolko volem - ne volem.

Uh, sto ne volem kad se ovako zavrsi pesma - ko racija.
Sto, bas je logicno.
E sto tu logiku tek volem. Tu si me nas'o...
Ćaletova pesma

Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo vino traži.

Ne pijem što uzivam, nit' što mi dobro stoji -
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo mesto traži.

Ne lutam sto uživam, nit' miris druma volim -
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me dal' je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži.

Ne, ne sviram sto uživam, nije to pesma prava -
sviram da njega uspavam.
Jednom

Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan...
Bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog' su pustili da gleda...
Stari Nestorov potpalivši korov tad reče mi:
"Ti si mlad, ti ćeš dospjeti za taj hlad..."

Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog' sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur (ili bluz, ne znam)
u mojoj glavi...
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

HEJ, SVE TO DOĐE NA SVOJE
ODAVNO PRAVILA ZNAM
SAMO TUGE SE BROJE...
HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU
JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav-PRAVU, ŠAŠAVU I SILNU...
Vozio hiljadu milja
k'o onaj ružni Francuz
u prelepom filmu...
Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila...
sve je druge ugasila...

Jednom su palili lišće
sa one lipe dim je lebdeo do neba...
Na koncu, nema ih više-
stari Nestorov, gosn. Čeda i još jedan...
'ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...
i shvatit će kad-tad
DA NE ZNA ŠTA JE HLAD...
Krivi smo mi

O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast.
Korov nikne gdi god stigne. Ma, svaka njima čast.
Krivi smo mi. Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili?
Nemoj stari moj, krivi smo mi što smo ih pustili.

Ma, šta su znali generali i brkati majori?
Jedino da viču: "Pali!", ali - nisu najgori.
Krivi smo mi! Ni svi ti silni infantilni što su puške sanjali.
Ne, ne derane. Krivi smo mi što smo se sklanjali.

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas.
Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas.
Putuj planeto, super smo se družili.
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.

Nisu krivci depresivci, lude i psihopate,
što su rušili pa sada nama nude lopate. Krivi smo mi.
Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali.
Sorry matori, krivi smo mi koji smo ćutali.

Putuj Evropo i poš'lji nam malo peciva.
Nama je dobro - sreća jedna neizreciva.
Putuj planeto, ovde se vrag priziva.
Nama je lepo. Slika jedna neopisiva.

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas.
Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas.
Putuj planeto, super smo se družili.
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.
Mi smo jos uvijek zemljaci

Kada se noc i subota sretnu
Zakuva se takav zur na Menhetnu
Da bele rade iskacu iz saksije
Startuju tada opasne njuske
Protuve zenske, seke muske
Al glavni provod ipak je lov na taksije

Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kisa farove tiho gasila
I ucini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila
Na govor poznat odmah se trgnu
Proviri misic iz ugla retrovizora
Al svaka psovka misolovka
I on je jedva cekao da se ulovimo
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrenu se lupi po celu
Nastade ............., tisina
A srce tuce sedam osmina

Mi smo jos juce bili zemljaci
Poznam ja odmah nase oci iste
Sta se tu folirate da ste stranci
Kada niste

Mi smo jos juce bili tim snova
A evo kako danas stoje stvari
Ne smeta nista sto je zemlja nova
Mi smo stari

Cuvaj mi Boze bivse zemljake
Moje su pesme njinih reci pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune
Čovek sa mesecom u ocima

Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen,
zagledan u čašu preduboku...
Bio mi je stran
i naizgled normalan,
al' tad mu spazih odraz meseca u oku...

On me oslovi:
"Pa, kako idu poslovi?"
Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga...
Na to on planu naprasno,
odmeri me sablasno:
"Nemate vi pojma, braćo draga...

Ne znaš ti šta znaci ubiti grad...
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova...
Ne znaš ti šta znači spavati sad,
kad sklopim oči, ništa osim tih krovova...

Kada sklopim oči, nebom naidju mobe,
zamirišu gostinjske sobe,
nebom svadba odzvanja...
Kada sklopim oči, nebom promiču lica,
zatreperi roj tamburica,
Dunav sedef odranja"...

Zverko ludila,
što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao..
Al' neću se stideti
sto Boga neću videti,
jer, to i nije Bog kojeg sam znao...

"Ne znaš ti, nema oslobođenih...
Svaku tišinu mi granata prošara...
Spašen je taj prvi pogodjeni,
a svi su drugi večni taoci kosmara..

Kada sklopim oči, nebom naiđu lađe,
Zvona, lavež, komšijske svađe...
Miris svežeg oranja..
Ali, kada svane
vetri s reke zacvile...
To tuže vodene vile,
Dunav tamjan odranja"...
Dok gori nebo nad Novim Sadom

Da se ne lazemo, nije to bio neki most...
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo...
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo...
I pod njima prvi put poljubilo...
Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobrazenim kadetskim
korakom...
A mesecina se kao deverika lovila u mrezu njene kose...
Po tome cu ga, eto, pamtiti...

Rat je kao pijan svat prosao poljem... Senlucio celu noc...
Kaleci bes na ranom zitu i tek niklom bostanu...
Zasto? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na
to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...

Za zlo sam teski laik... No, to je stara prica...
Znas vec: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamicak...
I... To smo izgleda mi?

Ma, hitni papuce u vis, zalosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada Davo pali svoja kandila...

Zad na reci tamni cim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Plase te aveti sto maglom brode teskim skelama?
Ne, strah nije pravi ruz za tvoje usne...
Resi ga se jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog zivota prelama...

Nije to prva neman sto preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhandel s macem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo ceka tvoj znak...
Noć kad sam preplivao Dunav

Na mostu smena straže,
znao sam da me traže,
žandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko piše,
vredi bar krajcaru više.

Dobre smo krčme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me poželeo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kašmirsku maramu čudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi lađe lome,
šta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noći preplivao Dunav,
dubok i strašan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!


Samo za nekoga ko uskoro odlazi...
Balkanski tango

Ovaj život je san...
Mala kuca kraj rampe... Snop žuckaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
Cale notorni smuk... Keva s daskom za luk... Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan... I skok preko duge...
Brum šlepera...
I sa dvadeset dve veæ je imao sve... Nju je video tad:

Lud sam za tobom, pace, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, mace, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam nacuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja cu za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Nocni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"... Tek statista srece...
Presecen film...
Æale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš... Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noci u dvosed... Pa druge na trosed.... A trece... Ih, trece...
Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron... Kao višnju na šlag...

Lud sam za tobom, pace, ali lud sam ionako...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar... Pocinilac neznan...
U citulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB... Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Ðavo je kredom upisao bod... A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeci sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan... I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas æu nocas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...
Slow Motion

Zivot je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili,
u tom spekatklu.

Neki su rodjeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan lik,
i kao svi iz stare skole radim sve
slow motion.

Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo sniram, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu.

Mozda i nisam neki biser
ali sam barem svoj reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj
koristeci uglavnom laku tehniku
slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci,
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Zivot je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat,
jer sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu neki dan
u svakom danu neki san
i 'keep on smiling'.

Necu da o tom pisem roman
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako zavrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci.

Sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
Al' ja bi da prozivim na svoj nacin.
Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni nezna da je prohujala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led

PRINCEZO, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
PRINCEZO, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

PRINCEZO, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
PRINCEZO, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
PRINCEZO, dosta je...
Marim ja...

Najbolje godine ovog života mog, sjajne i rđave,
samo su kliznule, k'o sila Dunava pod senkom tvrđave.
Godine lavova, vina i makova prošle su lagano,
k'o carski poručnik, mlad i uobražen, sa svojom draganom.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj
O, marim ja.
Gde su oni davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj ?
Zauvek...

Veliki datumi, čekani, cifrani kružićem crvenim
tiho su minuli k'o oblak pamučni nad tornjem crkvenim.
Najbolje godine ovog života mog prošle su podmuklo.
Malo sam zastao, loše ih društvo već zauvek odvuklo.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj
O, marim ja.
Gde su oni davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
vreme zvezda poklonjeni njoj ?
Bolje nije moglo...
Kao rani mraz

Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi...
To da je brataš mlađi od mene... Više niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze... Da đurđevak uz put ne gaze...
Tamburaša tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Bez reči si na basamak stala...
A na moj život ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora... Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti... ja sam još i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Pod nebom je ognjeno i snežno
Al malo šta još ume da ubije nežno...
Da ne primetiš... Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi...
Mlada prava partija... Lepša neg bogatija...
Poljem žice štrucaju... Momci uvis pucaju...
Muzika ne zastaje... Sa dušom se rastaje...
Ilona

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim
Ja sam putnik od tog zivim
Samo je podigla taj prstic svoj
I ja sam stao, otvorio njoj
Ona je andjeo bila, sa greskom, bez krila, moj san

Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Dobro guram kroz zivot buran i mada zivim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bi bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc

Kao moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i kapetan kuka
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Slabo pricam, bas nisam vican, al' sad reci idu same
O, zivot pise ljute drame
Jer znam detalje, sitnice o njoj
A ne znam adresu, telefonski broj
Il' nesto slicno po cemu bih saznao gde li je sad

Izvesna Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Lutko lepa, dobar dan
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 11:39 pm.