Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

posredi je to da se muskarac zagreva ko sijaljica do usijanija za tren i opet hladan za cas.zena se pak zagreva ko pegla.malo po-malo,na tihoj vatri.ali stoji kad se zagreje,nema toga ko bi je zaustavio.
srce jedne zene je lavirint istancanosti koji odmerava snage s neotesanom umom muskarca.
ako zaista zeljite da posedujete neku zenu,morate razmisljati kao ona,i morate prvo osvojiti njenu dusu.
ostalo,slatki tapaciranji omot,zbog koga covek izgubi zdrav razum i krepost,idu pride


Ja samo mogu da konstatujem krajnje uzasanije kada me neko poredi sa sijalicom.

Drugo, "neotesani um muskarca"... Nije li to malo uvredljivo i nipodastavajuce?

Doduse, ima raznih muskaraca...
Uvek bih se pre odlucio za prozu, poeziju ne shvatam niti se trudim da je shvatim! Poezija mi deluje previse sanjalacki a ja inace volim da se stvari nazivaju svojim imenom tako da te razne metafore i ostale stilske figure upakovane tako graciozno u pesmicama mene bas i ne zanimaju. Proza sa druge strane prilicno ume da me okupira. Znam da delujem neotesano ali prilican broj knjiga sam procitao i umem da prepoznam dobro pisanje, da budem precizniji, pisanje koje te zadrzi na stranicama dok ne okrenes i poslednju.
posredi je to da se muskarac zagreva ko sijaljica do usijanija za tren i opet hladan za cas.zena se pak zagreva ko pegla.malo po-malo,na tihoj vatri.ali stoji kad se zagreje,nema toga ko bi je zaustavio.
srce jedne zene je lavirint istancanosti koji odmerava snage s neotesanom umom muskarca.
ako zaista zeljite da posedujete neku zenu,morate razmisljati kao ona,i morate prvo osvojiti njenu dusu.
ostalo,slatki tapaciranji omot,zbog koga covek izgubi zdrav razum i krepost,idu pride


U ovom trenutku muškarac postaje Tyson i sve odlazi dovraga evil evil evil
Балада о несрећној глисти


Киша пада, природа је чиста

нешто живо мрда се кроз траву

из скровишта измилела глиста

па из траве помолила главу.


Од љубави живахна је она

јер је глиста романтично биће

храбро тражи слободног глистона

да са њиме направи глистиће.


Да ходнике свуд по земљи буше,

да успешно васпитају младе,

да заједно страхују од суше,

да се воле до краја баладе.


Дуго глиста тражила глистона

киша стала, природа се прља

дејством једном неопрезног ђона

неста глисте, оста само мрља..


-Бора-

wink
"Ljudi koji cisto i bezgranicno vole ne pomisljaju lako
da se ma sta oko njih menja, a ponajmanje sam predmet njihove
ljubavi. Oni merom vecnosti mere prolazne i promenljive pojave
oko sebe. A njihova smelost biva nagradjena, jer im sve oko
njih izgleda vecno i nepromenljivo, i tako sa tom divnom
iluzijom provode i svrsavaju svoj vek, oslobodjeni najveceg
ljudskog zla, uzasa od prolaznosti.."



(http://s.rimg.info/6734e304d11b48cfad5b5b6ff40ba1fd.gif)
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
''Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!''

:!: roll
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
"Laz je teska droga, sa te igle se jos niko nije skinuo...

O da, lagala je, još kako...
Jednom, kad je zadremala, preturajući joj krišom po rečima, kao po tašni, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo...
...Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično odredio?"
Ne zanima me što radiš za život.
Želim znati za čime čezneš i usudiš li se sanjati o susretu sa žudnjama svoga srca.
Ne zanima me koliko si star.
Želim znati jesi li spreman napraviti budalu od sebe zbog ljubavi, zbog snova, zbog pustolovine koja se zove Život.
Ne zanima me koji planeti su u opreci s tvojim Mjesecom...
Želim znati jesi li dodirnuo centar svoje vlastite tuge, jesu li te otvorile životne izdaje ili si postao zgrčen i zatvoren zbog straha od daljnje boli.
Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili tvojom, bez pokušaja da je pomakneš, skriješ je, izblijediš je ili popraviš.
Želim znati možeš li biti u radosti, mojoj ili tvojoj, možeš li plesati divljački i pustiti ekstazi da te ispuni do vrhova tvojih prstiju bez upozoravanja nas da budemo oprezni, da budemo realni, da se sjetimo svojih ljudskih ograničenja.
Ne zanima me da li je priča koju pričaš točna. Želim znati možeš li razočarati drugog da budeš iskren prema samom sebi. Možeš li podnijeti optužbe o izdaji i ne izdati vlastitu dušu. Možeš li biti bezvjeran i samim tim vjerodostojan.
Želim znati umiješ li vidjeti Ljepotu čak i kad nije lijepo svaki dan. I možeš li naći izvor vlastitog života iz sadašnjosti.
Želim znati možeš li živjeti s neuspjehom, tvojim ili mojim, i još uvijek stati na rub jezera i viknuti srebrnini punog mjeseca "Da."
Ne zanima me da znam gdje živiš ili koliko novaca imaš. Želim znati možeš li ustati nakon noći tuge i očaja, istrošen i izudaran do kosti, i učiniti što treba biti učinjeno da nahraniš djecu.
Ne zanima me koga poznaješ ili kako si došao tu. Želim znati hoćeš li stati u središte vatre sa mnom i ne povući se natrag.
Ne zanima me gdje, ili što, ili s kim si učio. Želim znati što te održava iznutra kad se sve ostalo sruši.
Želim znati možeš li biti nasamo sa samim sobom i sviđa li ti se stvarno društvo s kojim si u praznim trenucima.
I nad popom ima pop <img src="http://upoznavanje.net/file/pic/emoticon/default/wink.png" alt="Wink" title="Wink" title="v_middle" />
Треба увек бити пијан.
Све је ту: и почетак и крај мудрости.
Да не бисте осећали бреме Времена
које вам слама плећа и повија вас према земљи,
треба да се опијате без предаха.
А чиме?
Вином, поезијом или врлином, како вам је воља.
Али опијајте се.
Па ако се каткад, на степеништу какве палате,
на зеленој трави у неком јарку,
у суморној самоћи своје собе, пробудите,
кад је пијанство већ попустило или нестало,
запитајте
ветар,
талас,
звезду,
птицу,
часовник,
све што јури,
све што хучи,
све што пева,
све што говори,
запитајте који је час;
и ветар,
талас,
звезда,
птица,
часовник,
одговориће вам:
''Час је да се опијате!''
Да не бисте били мученичко робље Времена,
опијајте се,
опијајте се без престанка!
Вином, поезијом или врлином, како вам је воља.




Шарл Бодлер
"Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.
Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta…

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao…
Traži se nada… ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav…
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju.
On se traži…
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.
I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."


(http://s19.rimg.info/978afb12ded0f8fb5f5d683d86f63e26.gif)
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje. Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva. Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nece moci zavrsiti. Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,... Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda. Od koje sam ja vrste? Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje. Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu. Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog. Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled... Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka. Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?... Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem...

Mika Antic
ovog jutra
na kraju sume
uplasena srna
zaklon trazi.

jedan hitac
kroz srce.

ovog jutra
na kraju sume
ponosan lovac
plen odnosi.

jednim hicem
kroz srce.
Da jesam, što nisam... sedeo bi na saonicama i vozio se kroz ovu šumu..."pa šta", rekao bi neko...
"čudna mi čuda, saonice sa konjskom zapregom.. .pa još praporci na konjskoj opremi, i to mi je neka muzika"... "nemaš pojma" rekao bi mu, "a, ne možeš ni znati, otkud bi.. .a i šume se plašiš, ne bi živ u nju kročio… da čuješ vuka kako zavija, krv bi ti se sledila… živog zeca u životu nisi vidio, a kako je krenulo, i nečeš... da te neko pita ima li na hrastu žira, blenuo bi u bukvu i rek'o - nema... za borove iglice siguran si da su plastične - jebali te Kinezi i njihove novogodišnje jelke... iza ove krivine očekuješ semafor - malo morgen... jedino bi sovine oči mogle da ti trepću sa drveta... kako da te uverim da ovim konjima nisu potrebni lanci za sneg k'o tvojim... kažeš, imaš ih dvesta pod haubom - jure dvesta na sat... pa kud žuriš, gde si zapeo... vidiš li ti uopšte nešto kod tih dvesta... gde ideš, kuda prolaziš... samo blejiš u one lampice i kazaljke - sa njima se utrkuješ... sneg sklanjaš, krivine ispravljaš - samo da bi brže prošao... tvoji se konji ne umaraju, umesto praporaca grmi ti pet zvučnika.. .čuješ li uopšte il' ti samo stomak tresu decibeli... veliš - uživaš... u čemu... u grmljavini i tutnjavi... jesi li ikada čuo tišinu... video mrak pored onih tvojih silnih reflektora... jesi li ikad video sklad mišiča onih tvojih dvesta konja... je li se ikad dizala para sa njihovih umornih leđa...
ma kome ja to pričam... tebe to ne interesuje - mnogo si odmakao sa onih tvojih dvesta"...
…a ja polako - pa dokle stignem…
- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.

Al' da budu na cvetiće.
- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.
- Da me mrze sve komšije.

- Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.


(http://s19.rimg.info/c393d8836edf1aca77416c88e97f3895.gif)
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 6:11 am.