Registracija
Upoznavanje.net vam pomaže da se povežete sa drugim ljudima iz vašeg života.

Livingston kaže...



Ti si, bre Plavkice, jedno baš deprimirano čeljade!
Reci šta je, pa ćemo d` uposlimo vijuge si.
Ima očas da to sredimo. Smile


Će piški, il` ne?


Sto sam bre deprimirana smile Ne plasim se bukvalno, samo bezim od takvih ljudi.
Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne, u oči ove plačne, nije to neutešno...ja umem od suza da pravim-klikere lepe, prozračne
Ima ih, a ima i laznih- koristoljubivih.
NuitBlanche kaže...

sve je to prolazno



Kao i ljubav....
Kada se besmisao shvati činjenicom od tada se živi sa tom činjenicom.
само кад јој видим кредитну картицу razz
Мачак Жућко
Mrsimud_III kaže...




Kao i ljubav....



Prava ljubav nikad ne prodje...
Paraskeva kaže...




Prava ljubav nikad ne prodje...



Naletela mi u prolazu posle 30 godina ne vidjenja. Prisla je kaze, cao... Gledam je... Pita, ne prepoznajes me? Pod cudnom frizurom, borama i sminkom, ispod naocara prepoznam nju. I krene oluja u mojoj dusi. Njena izdaja, njen beg. I ono kada je uzela sundjer iz moje ruke i obrisala tablu. Zahvalnost za ljubavno pismo koju sam joj krisom ubacio u skolsku torbu. I prisetih se njenih bujnih grudi kako se njima naslonila na moj vrat, slucajno dok ju je neko gurnuo...
Kaze, dobro je, zivi tu u blizini... Cuo sam da je izgubila muza. Nisam je pitao... Zagrlila me je onako stidljivo. Kao da nas ne razdvajaju okeanske decenije, ljubavi i tragedije, veze i vezice... Tiho se oprostila i krenula je dalje... Neko vreme sam zurio za njom. Gledao njen struk, njenu kosu, hod... Ne podseca na ono svoje nekadasnje... Mila je... Draga... Onda sam usao u kucu.
Trebao sam je uhvatiti za ruku. Uvesti je. Ljubiti je nezno ali odlucno, pohotno. Trebao sam da je grlim, volim, mazim i pazim, makar tu jednu noc. Malo bi se opirala ali bi se predala miru, spokoju, strasti. Slozno bi ucinili onaj korak na koji se nikada nismo odlucili...
Ne vidjam je vise, iako cesto izlazim na ulicu. Razmisljam da postavim klupu pred kucom, za citanje... I za namernike. Mozda je sretnem... Jednom... Negde...
Ne bi potrajali... Previse je tragedija proslo kroz nas, previse rana imamo, previse gubitaka nade, ogorcenja... Borimo se i samo ubiramo trenutne, slabe i male uzitke, kao kolacic kada smazemo u toku nekog velikog zauzeca....
Voleo bi da je sretnem. Da stavimo konacno tu tacku na kraj recenice. Stavili bi, znam. Mi se volimo.
I dalje osecam te njene grudi na svom vratu. 30 godina osecas neciji dodir... I secas se...
Poslednja izmena April 10, 8:55 am od zedlion.

Idem putem jedem bonbonjeru, na te mislim zveknem u banderu!
Lako se kurčit, kada imaš talenta!
zedlion kaže...




Naletela mi u prolazu posle 30 godina ne vidjenja. Prisla je kaze, cao... Gledam je... Pita, ne prepoznajes me? Pod cudnom frizurom, borama i sminkom, ispod naocara prepoznam nju. I krene oluja u mojoj dusi. Njena izdaja, njen beg. I ono kada je uzela sundjer iz moje ruke i obrisala tablu. Zahvalnost za ljubavno pismo koju sam joj krisom ubacio u skolsku torbu. I prisetih se njenih bujnih grudi kako se njima naslonila na moj vrat, slucajno dok ju je neko gurnuo...
Kaze, dobro je, zivi tu u blizini... Cuo sam da je izgubila muza. Nisam je pitao... Zagrlila me je onako stidljivo. Kao da nas ne razdvajaju okeanske decenije, ljubavi i tragedije, veze i vezice... Tiho se oprostila i krenula je dalje... Neko vreme sam zurio za njom. Gledao njen struk, njenu kosu, hod... Ne podseca na ono svoje nekadasnje... Mila je... Draga... Onda sam usao u kucu.
Trebao sam je uhvatiti za ruku. Uvesti je. Ljubiti je nezno ali odlucno, pohotno. Trebao sam da je grlim, volim, mazim i pazim, makar tu jednu noc. Malo bi se opirala ali bi se predala miru, spokoju, strasti. Slozno bi ucinili onaj korak na koji se nikada nismo odlucili...
Ne vidjam je vise, iako cesto izlazim na ulicu. Razmisljam da postavim klupu pred kucom, za citanje... I za namernike. Mozda je sretnem... Jednom... Negde...
Ne bi potrajali... Previse je tragedija proslo kroz nas, previse rana imamo, previse gubitaka nade, ogorcenja... Borimo se i samo ubiramo trenutne, slabe i male uzitke, kao kolacic kada smazemo u toku nekog velikog zauzeca....
Voleo bi da je sretnem. Da stavimo konacno tu tacku na kraj recenice. Stavili bi, znam. Mi se volimo.
I dalje osecam te njene grudi na svom vratu. 30 godina osecas neciji dodir... I secas se...



Nista nisam razumela...jel ovo napisano iz licnog iskustva? ljubav iz skolskih dana?
   lajkuje ovo
edi szivem, nije, ja ne delim nista licno na javnom. valjda...

Idem putem jedem bonbonjeru, na te mislim zveknem u banderu!
Lako se kurčit, kada imaš talenta!
Paraskeva kaže...




Prava ljubav nikad ne prodje...



Još si mlada skaprićeš vremenom da grešiš.....
Kada se besmisao shvati činjenicom od tada se živi sa tom činjenicom.
Mrsimud_III kaže...




Kao i ljubav....


slagam se sa vama gospom Mud
Posalamim onog ispod i iznad...
само до колена roll
Мачак Жућко
NuitBlanche kaže...



slagam se sa vama gospom Mud



I ja bih se sa tobom vrlo rado složio.....
Kada se besmisao shvati činjenicom od tada se živi sa tom činjenicom.
zedlion kaže...




Naletela mi u prolazu posle 30 godina ne vidjenja. Prisla je kaze, cao... Gledam je... Pita, ne prepoznajes me? Pod cudnom frizurom, borama i sminkom, ispod naocara prepoznam nju. I krene oluja u mojoj dusi. Njena izdaja, njen beg. I ono kada je uzela sundjer iz moje ruke i obrisala tablu. Zahvalnost za ljubavno pismo koju sam joj krisom ubacio u skolsku torbu. I prisetih se njenih bujnih grudi kako se njima naslonila na moj vrat, slucajno dok ju je neko gurnuo...
Kaze, dobro je, zivi tu u blizini... Cuo sam da je izgubila muza. Nisam je pitao... Zagrlila me je onako stidljivo. Kao da nas ne razdvajaju okeanske decenije, ljubavi i tragedije, veze i vezice... Tiho se oprostila i krenula je dalje... Neko vreme sam zurio za njom. Gledao njen struk, njenu kosu, hod... Ne podseca na ono svoje nekadasnje... Mila je... Draga... Onda sam usao u kucu.
Trebao sam je uhvatiti za ruku. Uvesti je. Ljubiti je nezno ali odlucno, pohotno. Trebao sam da je grlim, volim, mazim i pazim, makar tu jednu noc. Malo bi se opirala ali bi se predala miru, spokoju, strasti. Slozno bi ucinili onaj korak na koji se nikada nismo odlucili...
Ne vidjam je vise, iako cesto izlazim na ulicu. Razmisljam da postavim klupu pred kucom, za citanje... I za namernike. Mozda je sretnem... Jednom... Negde...
Ne bi potrajali... Previse je tragedija proslo kroz nas, previse rana imamo, previse gubitaka nade, ogorcenja... Borimo se i samo ubiramo trenutne, slabe i male uzitke, kao kolacic kada smazemo u toku nekog velikog zauzeca....
Voleo bi da je sretnem. Da stavimo konacno tu tacku na kraj recenice. Stavili bi, znam. Mi se volimo.
I dalje osecam te njene grudi na svom vratu. 30 godina osecas neciji dodir... I secas se...


lol
lollollollolne vidjam je vise i ako cesto izlazim na ulicu heheheh e hvala ti ne da sam se ismejala lol samo mi nije bas jasno ovo je ocigledno ljubav iz skolske klupe pa kojih crnih 30 godina hehehe da nije bice vise.....Tongue
Poslednja izmena April 12, 12:17 am od Lepa.
Veru sam izgubio, Nada se još pomalo drži...
Budite nekom sunce, kada su njegovi oblaci sivi.
Sva vremena su GMT +2. Trenutno vreme je 1:57 am.